Kako se sprovodi strukturirani dijalog?

Nakon promene veličine slova osvežite stranicu u Vašem browseru. Promeni veličinu fonta

Kako se sprovodi strukturirani dijalog?

Proces strukturiranog dijaloga se sastoji od jasno definiranih faza u kojima učesnici definišu teme i okvire problema, prikupljaju odgovore od mladih, oblikuju njihove predloge, a potom kreiraju konkretne preporuke koje postaju deo omladinskih politika.

Proces traje 18 meseci i podeljen je u 3 šestomesečne celine, koje se podudaraju sa 3 šestomesečna predsedavanja Evropskom unijom. Trio država koji predsedava Evropskom unijom organizuje ukupno 3 omladinske konferencije, sa zajedničkom glavnom temom, koje realizuje u saradnji sa Evropskom komisijom i Evropskim forumom mladih. Ove konferencije okupljaju predstavnike organizacija mladih i donosioce odluka iz cele Evrope, a svaka od njih ima svoj cilj, pa se i 18-mesečni ciklus strukturiranog dijaloga može podeliti na 3 faze:

PRVA FAZA

Kao nosioci procesa strukturiranog dijaloga na nacionalnom nivou, nacionalne radne grupe počinju pripreme kroz sprovođenje konsultacija i diskusija sa mladima i stručnjacima i tako prikupljaju relevantne podatke o tematskom fokusu ciklusa.

Nakon toga, država članica koja prva predsedava Unijom organizuje prvu EU omladinsku konferenciju, koja za cilj ima postizanje zajedničkog razumevanja tematskog prioriteta na kojem se dijalog i proces konsultacija zasnivaju, koje će biti okvir delovanja naredne dve konferencije.

Nakon što se definišu oblasti kojima će se posvetiti posebna pažnja u toku ciklusa, nacionalne radne grupe, u saradnji s organizacijama mladih u državi, sprovode konsultacije na nacionalnom nivou, kako bi se prikupile informacije sa terena vezane za specifične teme definisane tokom prve omladinske konferencije.

 

DRUGA FAZA

Proces konsultacija koji započinje u prvoj fazi traje i do nekoliko meseci. U toku njega važno je prikupiti što više informacija od različitih organizacija civilnog društva koje mogu doprineti celokupnom procesu. Nakon što se proces prikupljanja informacija završi, nacionalne radne grupe su odgovorne za izradu nacionalnog izveštaja koji prosleđuju Evropskoj radnoj grupi za strukturirani dijalog.

Potom se organizuje druga po redu EU omladinska konferencije od strane druge u nizu države koja predsedava Evropskom unijom. Cilj ovog događaja je da se na jednom mestu prezentuju i diskutuju nacionalni izveštaji i prikupljena mišljenja mladih, te na osnovu njih oblikuju zajedničke preporuke vezane za tematski okvir aktuelnog ciklusa.

Na kraju ove faze, a kao i na kraju prethodne, počinje novi proces prikupljanja mišljenja na nacionlanom nivou, ali ovaj put osvrt se fokusira na definisane zajedničke preporuke.

TREĆA FAZA

Nakon trećeg kruga konsultacija sa mladima i organizacijama civilnog društva na nacionalnom nivou, nacionalne radne grupe ponovo izveštaj o njima prosleđuju evropkoj radnoj grupi, nakon čega se organizuje treća EU omaldinska konferencija, kao kruna tog ciklusa strukturiranog dijaloga.

Cilje ove konferencije jeste da zajedničkim snagama donosioci odluka i predstavnici mladih revidiraju i unaprede dobijene preporuke i mišljenja, kao i da definišu konkretnu metodologiju za njihovo sprovođenje i uključivanje u nacionalne i EU omladinske politike. Konferencija, kao i aktuelni ciklus kulminiraju usvajanjem Zajedničkih preporuka od strane mladih i donosioca odluka.

Nakon poslednje EU omladinske konferencije, Veće ministara Evropske unije počinje proces izrade i donošenja Rezolucije, pri čemu se Zajedničke preporuke koriste kao temelj za definisanje Rezolucije, koja se prosleđuje svim nacionalnim radnim grupama za strukturirani dijalog, koje je dalje komuniciraju sa relevantnim akterima u državi.

Po isteku 18 meseci, započinje novi proces strukturiranog dijaloga, sa novim predsedavajućim triom država članica EU i novim tematskim prioritetom.